Sport i sportisti
Fudbalski klub "Ribnica", oko 1937.
Mionica nije daleko od Valjeva, ali je njoj, gledano kroz potrebe stanovnika između Prvog i Drugog svetskog rata, štošta nedostajalo. Dolaskom Filipa Fiće Velimirovića u ovu varošicu da radi u katastru, aktiviran je fudbalski klub „Vojvoda Mišić”, dok je Fićina supruga Jovanka Velimirović odlično igrala šah (kakva retkost za ondašnju ženu), ali ovde nije imala partnera. Sin Draško je pošao majčinim stopama i vremenom postao velemajstor i prvak države u šahu.
Jedini vid sportskih aktivnosti u ranije vreme bilo je bacanje kamena s ramena. Kako je to izgledalo? Skupi se nekoliko mladića i dogovore da vide ko je najbolji bacač među njima. I – eto zabave.
Sem ove „discipline”, takmičilo se i u skoku u dalj.
O fudbalu se govorilo i pričalo najviše preko leta. Postojao je FK „Vojvoda Mišić” u kojem su igrali pre svih srednjoškolci i nekoliko Mioničana, meštana: Filip – Fića Velimirović, Jova i Dragoslav Milivojević. Ostali su bili đaci. Odigravane su utakmice sa timovima iz Ljiga, Lazarevca i Uba. Jedanput se igralo na terenu Mionice, a revanš utakmice u mestima protivnika.
Dresovi su bili plavo-beli, a boja je bila složena vertikalno. Igralište se nalazilo na Gornjem vašarištu.
Čim bi počela školska godina, đaci odu i fudbalski život zamre, čekajući sledeći školski raspust. Među sportskim vaspitačima bio je poznati golman BSK-a Vatika Golubičić. On je bio uključen u tim „Vojvode Mišića” i u to vreme su postizani dobri rezultati.
Igralište je bilo neravno, a klub nije imao para da ga niveliše prema propisima za fudbalsku igru. U stvari, teren je bio neobičan, podsećao je na neku vrstu arene, tako da je trebalo samo ugraditi klupe i sedišta. Avaj, pusti snovi.
Na golu je najčešće bio Aca Obradović, zvani Jarac. Isticali su se i Milovan Tešić, Guta Nedeljković, Jova Milivojević, Fića Velimirović, Aca Janković, Luša i Jova Popov.
Doktor Aleksandar Obradović, više poznat kao „Doktor O”, zavoleo je fudbal, kako već rekosmo, još u đačko doba sa kačketom na glavi. Ostaće u sećanju sportske javnosti kao pravi sportski velikan. Bio je, kako je to u nekrologu za list „Politika” napisao njen sportski novinar Dobrivoje Janković, istorijski stožer Crvene Zvezde, protagonist najnaprednijih ideja u radu na svim poljima organizacije kluba, a pogotovu na stručnom. Bio je najpre „tehniko”, pa direktror kluba koji će sa doktorom i njegovim saradnicima postati velika, širom sveta poznata „Crvena zvezda”. Preminuo je 20. juna 2000. godine, u 78. godini.
Pronašao sam u pisanim svedočanstvima o Mionici da je maja 1938. godine bila organizovana biciklistička trka Mionica – Gornja Toplica. Pobednik trke bio je Ratko Matić, zvani Šljapa.
I još nešto: streljačka družina u Mionici izabrala je 1911. godine novu upravu u sledećem sastavu: predsednik Đorđe Nikolić, apotekar, potpredsednik Joviša Kandić, blagajnik Miloš Božić, poslovođa Dragoljub Nikolić, članovi: Ilija Popović, Jakov Kovačević, Dragan Dragojlović, Borisav Marković i Milan Perković. Družina je dala veliki doprinos u osposobljavanju vojnih obveznika za ratove koji su dolazili.
Pomenućemo i to da je 7. novembra 1920. godine u Mionici osnovano Lovačko udruženje. U upravu Udruženja bili su izabrani: Dragomir Milovanović, predsednik i članovi: Ninko Papić, Mihailo Jovanović, Velisav Milinović, Branislav Jovanović i Đorđe Nikolić, apotekar.
