Biografski leksikon Valjevskog kraja - knjiga III - sveska 11
Miloš Mijanović
Autor: Branko Vićentijević
Miloš Mijanović
MIJANOVIĆ, Miloš (Valjevo, 24. XII 1937), vojni konstruktor. Otac Marko (poreklom iz Hercegovine), portir i magacioner, majka Slavka (rođ. Katarina Georg iz Mariolane, današnjeg Plandišta u Banatu), kuvarica.
Osnovnu i srednju tehničku školu završio u Valjevu, Mašinski fakultet u Beogradu 1957. Radni vek proveo u valjevskom „Krušiku”, izuzev perioda 1964-66. kada je bio u „Elindu” gde je tada osvajana proizvodnja termo-akumulacionih peći. Povratkom u „Krušik” aktivirao se u JNA, a od 1971. je na dvogodišnjem školovanju u Francuskoj. (Visoka nacionalna škola inženjera za studije i armijsku tehniku), gde se opredelio za izučavanje automatizacije pomoću pneumatike, koju će potom primeniti u proizvodnji eksploziva (zbog daleko veće sigurnosti). U Francuskoj je magistrirao temom „Konstrukcija i automatizacija uređaja za proizvodnju etalona”, a njegovo trajno opredeljenje bilo je konstrukcija specijalnih mašina i uređaja pneumatski automatizovanih. Vodio je Odeljenje za tehnička unapređenja u „Krušiku”, koje se bavilo otklanjanjem uskih grla u Namenskoj proizvodnji uz poboljšanje kvaliteta sa smanjenjem procenta škarta uz humanije i bezbednije uslove rada sa eksplozivnim materijala u vojnim fabrikama.
M. je najfascinantije rezultate postigao sa mašinom za demontažu nalivnih levaka i bušenje mesta za upaljač, smeštenom na četiri kvadratna metra, čija su konstrukcija, pravljenje i montaža trajali šest meseci i koštali 10.000 dolara, a potpuno je zamenila najsavremeniju francusku liniju smeštenu u proizvodnoj hali od 750 kvadrata, kupljenu za 10,000.000 američkih dolara, Sličan rezultat dala je i mašina za bušenje stabilizatora: deset puta veća proizvodnja bez škarta, u daleko lakšim uslovima, sa jednim umesto deset zaposlenih radnika. Od 1973. do 1993, kada je penzionisan u činu pukovnika, M. je izumeo na desetine prijavljenih tehničkih unapređenja.
– Za svoj rad dobio je značajna društvena priznanja: Zlatnu plaketu Valjeva, Prvomajsku nagradu Regionalne privredne komore, Srednju plaketu JNA (značajno priznanje namenjeno jedinicama), Sedmojulsku nagradu Srbije, Prvomajsku povelju rada SFRJ, nagradu „Dan republike” Privredne komore Srbije. Živi u Valjevu; povremeno boravi i u Holandiji, gde mu je nastanjena supruga Gordana (rođ. Milunović iz Valjeva). Iz prethodnog braka sa Draganom (rođ. Čanić iz Raduše) ima kći Marijanu (1972), prvakinju opere sa zavidnom međunarodnom karijerom, koja je muzičko obrazovanje sticala u Beogradu i Amsterdamu, gde i živi, dok je sin Miroslav (1974) diplomirao geodeziju na beogradskom Građevinskom fakultetu.
