Bioskopi i vašari

Do četrdesetih godina prošlog veka Mionica nije imala bioskop. Bioskopske predstave održavane su u sali kafane Kević i to isključivo za đake osnovne škole. Stolice za sedenje bile su postavljene sasvim blizu platna tako da kad su se, na primer, prilikom prikazivanja pojavili automobili, deca iz prvih redova su skakala i uz vrisku, uplašena, počela da beže. Tek 1937. godine škola dobija kinoprojektor, kao i prigodne filmove, od Higijenskog zavoda. To su bili kratki dokumentarni filmovi, ili iz oblasti zdravstva, poučni i vaspitni.

Ništa posebno, ali ipak specifično za Mionicu i okolinu bili su vašari održavani na praznične dane. Odlazak na vašar predstavljao je pravi doživljaj, izlet za sve, i mlade i stare, jer je obavezno bilo i sportskih igara. Najzanimljivije su bile, kako smo već rekli, bacanje kamena s ramena, skok u dalj i vučenje klipka ili konopca.

Ipak, pravi magnet za mlade bili su vašari zbog igranja u kolu. Mladići i devojke, obučeni u svečane narodne nošnje, uz to odlični igrači, pružali su pravo uživanje za posmatrače. Bilo je i muzičkih sastava. Svirali su redovno Vojko Marinković sa Milavca, Obrad iz Tolića, a od Mioničana Milorad, pa Nikola i Vasići.

Najpoznatiji i najbolje posećen vašar bio je Petrovdanski u Ribnici, a za Preobraženje i Malu Gospojinu u Mionici. Mislim da niko od mladih nije izostajao. Jedni su dolazili uz Ribnicu, drugi preko Tolića. Tom prilikom redovno se svraćalo u Ribničku pećinu, mada je ulaz bio moguć jedino preko brvna. Neki nespretniji su padali u rečicu, dok su oni spretniji uspešno savladavali tu prepreku. Uz sve to se našao na licu mesta i fotograf, jer je fotografisanje bilo obavezno – za uspomenu.

Vašari su za mladie bili idealna prilika za upoznavanje i druženje. Zna se da je vašar sa gužvom bio i prilika da se ukrade devojka. Zaljubljeni, kavaljeri i udvarači kupovali su devojkama sitne poklone, liciderska srca ili kolače sa ogledalcem u sredini.

Centralna ličnost u to vreme bio je vašarski zabavljač Nikola Vasiljević, zvani Brka, inače veoma omiljen. Znao je dosta „deklamacija” kojima je privlačio prisutne:

„Ej, ti, tamo, krive konđe,
Ne valja ti što me prođe”,

ili

„Ajte cure kod mene,
Ja sam čovek bez žene”,

ili

„Evo lula, nanula, raka, opanaka,
Iglica, šibica, kupusa ribanca,
pasulja prebranca”,

ili

„Ove dve do mene, obadve su ljubljene,
Samo treća nije, ume da se krije”.

Tako je Nikola Brka uveseljavao prisutne na vašaru. Nudio je srca sa ogledalcima, tašnice, đerdane, luše i šećerleme. Šator i robu je dovozio na taljigama sa jednim upregnutim konjem.