Železnička svečanost u Valjevu 1908.
Kalendar Kolubara za 2008.
Doček prvog voza u Valjevu
Valjevo, 2. septembra - Oduševljeni što će već jednom, posle tridesetogodišnjeg čekanja, dobiti železnicu, Valjevci su se već iz ranije postarali da ulazak prve lokomotive u valjevsku stanicu bude uistinu trijumfalan. Odbor sastavljen iz 40 najviđenijih građana, pod predsedništvom valjevskog poslanika g. Sv. Popovića, bio je gotov još juče rano s pripremama, a valjevsko građanstvo, okitivši svoje domove trobojkama, nestrpljivo je očekivalo kad će se čuti prvi pisak lokomotive.
Voz je po rasporedu imao doći u Valjevo u 4 sata po podne, a već u 3 sata velika pijaca bila je dupke puna korporacija i sveta, koji se spremahu da se krenu na stanicu za doček. Da bi čitaoci „Štampe” mogli imati bar bledu sliku ove svečanosti, ja ću ovde izneti red, kojim se sa velike pijace krenuo mnogobrojni svet k stanici. napred je išao „Dušan Silni” sa zastavom, za njim vojna muzika, pa „Valjevski zanatlisko udruženje” sa zastavom i pevačkim horom, pevačko društvo „Čika Ljuba”, Trgovačka omladina, đaci osnovne ženske i muške škole, Viša devojačka škola, Radnička škola, Gimnazija, Odbor za doček, opštinski odbor, članovi okr. skupštine, predstavnici vlasti, esnafi, pa onda grdna masa građana, građanki, oficira, činovnika i seljaka. Kad je ova procesija došla na stanicu, zatekla ju je tako reći posednutu svetom. Bez preterivanja mogu reći, da je u dočeku prvog železničkog voza sudelovalo najmanje 4-5.000 duša.
Stanične prostorije bile su okićene zastavama i amblemima, i na staničkoj zgradi s frontastajala je u zelenom okviru kraljeva slika. Pred rampom bila je podignuta veličanstvena kapija u vizantiskom stilu. kapija je bila zastrta plavim muselinom, kroz koji se voz imao probiti pre ulaska u stanicu, kao simvol, da su savladane sve prepreke.
Što se više približavalo doba dolaska voza, to je nestrpljenje u sveta bilo sve veće, a kad prangije sa Krušika oglasiše da se voz približuje varoši, nestrpljenje toliko poraste, da se za tili čas pokvari ceo red, jer je svaki hteo da vidi kako se lokomotiva pojavljuje kroz zastrtu kpiju.
Uz zvuke muuzike i klicanje sveta ulazio je vozu stanicu lagano i veličanstveno, kao kakva lepo obučena gospođa. Sa voza se lepršahu zastave, a kroz prozor su se videla radosna lica naših milih gostiju.
U ime priređivačkog odbora pozdravio je g. Badera, upravnika za građenje novih željeznica, gospodu iz železničke direkcije, inženjere i personal s pruge i ostale goste, vrlo lepim govorom g. Svetozar Popović, pošto su nastali oduševljeni usklici: „Živeli!”
Zatim je nastupilo vodoosvećenje voza i staničnih zgrada. Vodoosvećenju, koje je izvršio prota g. St. Ivanović uz asistenciju osam sveštenika, kao i dočeku voza prisustvovao je i divizijar sa svojim štabom i velikim brojem oficira.
Po svršenom vodoosvećenju cela ova masa sveta sa svojim gostima krenula se, kroz bogato okićenu varoš ka pijaci, odakjle su se gosti povukli na odmorak i spremu za banket, koji se u čast srpskih železničara davao u velikoj gostionici g. Drage Sekulića.
Čim je pao prvi mrak, varoš se zablistala u moru svetlosti; sve kuće behu osvetljene, a mnogobrojne električne sijalice bacahu masu svetlosti na valjevske ulice, kojima je vrveo silan svet. Za ovo vreme, pod rukovodstvom višeg inženjera g. Č. gaghića, davala se u ložionici bogata večera železničkim radnicima iz niškog, pirotskog i vranjskog okruga koji su i položili kolosek na našoj pruzi.
U 8 sati otpočeo je veliki banket, na kome je učestvovalo 120 osoba. U čelu bogato nameštene trpeze sedeli su divizijar g. Gojković i g. Bader, a oko njih gosti, predsednik opštine, predsednik okružne skupštine, viši prestavnici civilne i vojne v lasti i narodni poslanici. Ostali deo trpeze behu zauzeli najviđeniji građani iz varoši i okruga. Za vreme banketa koncertirala je vojna muzika.
Na bankletu je palo nekoliko lepih zdravica. Predsednik okružne skupštine g. V. Živanović napio je zdravicu kralju; g. Bogdan Janković, direktor i narodni poslanik, vladi; g. Petar Marković, advokat, svima gostzima koji imaju zasluge za podizanje valjevske železnice; g. Ž. M. Romanović, profesor, predstavnicima progresa, tehničarima, a napose g. Baderu i srpskim železničarima i inžinjerima. Na ovu zdravicu odgovorio je vrlo lepim govorom g. Boža Vuković, načelnik železničke direkcije. Još su nazdravili Milan Dragojević srpskoj vojsci i njenom predstavniku g. Gojkoviću, našto se g. divizijar zahvalio sa nekoliko toplih reči, i g. Čeda Gagić preduzimaču ove pruge g. Nikoli Lukiću.
Posle svršenih zdravica pročitane su mnogobrojne depeše dobijene sa strane, među kojima se naročito ističu pozdravi kralja Petra, predsednika ministarstava g. Velimirovića, ministra građevina g. Savčića, g.g. načelnika železničke direkcije i naših zemljaka iz Beograda.
U hotelu Sekulićevom ostalo se do ponoći, pa je onda nastala, uz pratnju muzike, šetnja kroz valjevske ulice. Posle šetlje svratilo se u hotel „Srbiju” gde se uz lepu svirku Borkove družine i pesmu i igru ostalo gotovo do zore.
Naši gosti otputovalio su jutros vozom u 9 sati ponevši sobom, to se nadam, najlepše utiske o našem dočeku i svečanostima priređenim u čast dolaska prvog voza i u čast njihovu.
(Štampa, 3. septembar 1908)
